Švedska je spremna da upravlja kopnenim snagama NATO-a u Finskoj

Dvije nordijske nacije odustale su od decenija vojnog nesvrstanosti i podnijele zahtjev za članstvo u NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Finska je postala članica 2023., a Švedska ove godine.

NATO je u julu saopštio da bi prisustvo takozvanih kopnenih snaga (FLF) trebalo da bude razvijeno u Finskoj, koja deli granicu od 1.340 kilometara (830 milja) sa Rusijom.

“Ova vrsta vojnog prisustva u zemlji NATO-a zahtijeva okvirnu naciju koja igra važnu ulogu u implementaciji koncepta”, rekao je finski ministar odbrane Antti Häkkänen na konferenciji za novinare.

Zemlje su rekle da je Finska zatražila od Švedske da upravlja tim snagama.

“Švedska vlada ima ambiciju da preuzme ulogu okvirne nacije za isturene kopnene snage u Finskoj,” rekao je novinarima Häkkänenov švedski kolega Pål Jonson.

Jonson je naglasio da je proces još uvijek u “ranoj fazi” i da će detalji biti razrađeni unutar NATO-a.

Biće i dalje konsultacije sa švedskim parlamentom, rekao je on.

Oglas

Häkkänen je rekao da će detalji o stvarnim snagama biti razjašnjeni kroz planiranje s drugim članicama NATO-a, dodajući da još nije odlučeno o broju vojnika i njihovoj tačnoj lokaciji.

NATO kaže da trenutno ima osam takvih prednjih prisustva ili “multinacionalnih borbenih grupa” u istočnoj Evropi – u Bugarskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.